Превремено рођена деца могу имати различите здравствене проблеме који су већи и учесталији што је трудноћа краће трајала. Један од тих проблема је и тзв. ретинопатија прематуритета (retinopathy of prematurity, РОП), која у основи представља превремено заустављање развића крвних судова и потом неприродан раст нових крвних судова мрежњаче, тзв. видне опне (дела ока који је задужен за примање светлости и без кога нема развоја вида).
Ко је под ризиком од добијања овог обољења?
Ретинопатија прематуритета се јавља искључиво код превремено рођене деце. Ово је веома озбиљна компликација која најчешће настаје код беба мале телесне масе и ниске гестације (старости), и може да доведе до озбиљних оштећења мрежњаче/ретине, а у неким случајевима и до губитка вида/слепила. Болест је временски ограничена – настаће или неће да настане у првих 8-10 недеља након рођења, и зато је веома важно да се открије и лечи на време.
Бебе рођене пре 37. недеље трудноће сматрају се за недоношчад/прематурусе. У зависности од недеље у којој су се родиле, неке бебе ће се брже опоравити, а некима ће бити потребна интензивна болничка нега. По правилу, код мањих и раније рођених беба, ризик од појаве компликација је већи, али што је беба зрелија, то су веће шансе да ће расти нормално без већих проблема у развоју.
Како РОП настаје и који су његови симптоми/знаци?
Код превремено рођеног детета крвни судови мрежњаче нису израсли до краја. Код поједине превремено рођене деце развиће крвних судова мрежњаче може да се настави неометано и након превременог рођења. С друге стране, код појединих прематуруса, може да дође до успоравања раста и развића крвних судова ретине у различитом степену, што може да допринесе развоју ретинопатије.
Знаци РОП-а откривају се прегледом очног дна бебе, на широку зеницу. Наиме, за то посебно обучени очни лекар (у Србији има око 750 офталмолога, а само 10 је обучено да ради овакве прегледе), посебним апаратом који се назива индиректни офталмоскоп, кроз проширену зеницу ока бебе, помоћу лупе одговарајуће диоптрије, сагледава стање на очном дну.
Ретинопатија превремено рођене деце има две фазе
Ретинопатија прематуритета је болест развоја крвних судова (ангиогенезе) и обухвата две фазе. Прва фаза РОП-а представља затварање (облитерацију) напредујућег краја крвног суда, и настаје након рођења (постнатално) због наглог пораста притиска кисеоника у ткивима. Повећан притисак кисеоника прекида нормално развиће крвних судова мрежњаче, а у неким случајевима долази и до ишчезавања већ створених крвних судова. У другој, тзв. пролиферативној фази РОП-а, настаје развој нових крвних судова мрежњаче који, својим неконтролисаним растом, доводе до појаве болести мрежњаче која, уколико се не открије на време и уколико се правовремено терапијски не делује, може да доведе до погубних последица по вид бебе, до слепила.
Како се спроводи праћење РОП-а?
Праћење пацијената представља преглед све превремено рођене деце према критеријумима/смерницама Америчке академије педијатара, прилагођених степену развоја неонаталне службе у свакој држави, па и код нас. У Србији је 2010. године, од стране Министарства здравља, формирана Национална група за ретинопатију прематуритета, на челу са проф. др Аном Орос (поред ње ту је још 9 офталмолога – у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, а један од њих је и др Рашић), која је одредила критеријуме за праћење. Праћење (скрининг) се врши код свих превремено рођених беба рођених пре 37. недеље гестације и/или са телесном масом мањом од 2000 грама. Такође, програм скрининга обухвата и децу која су рођена у неком од облика порођајне асфиксије као и децу која су лечена применом кисеоника или су била на механичкој вентилацији. Прегледи се понављају на сваких 7-14-21-28 дана, у зависности од степена развоја обољења, све до потпуног развоја крвних судова мрежњаче. Обично је потребно од 2-8 прегледа.